Blizanac sa tresnje!

Tek sto se rodis uz lepo ime koje ce biti samo tvoje celog zivota, prikace ti i koferce. U njemu samo tvoje licne i vazne stvari. Flasice, cuclice, varalice po koja plisana zivotinjica , pa pelene ciste i prljave, pricice i uspavanke.U pocetku koferce nosi mama ili tata, ali uglavnom gde si ti tu je i koferce.
Vreme prolazi, ti rastes a raste i koferce. Sada vec, ti biras sta ce biti u njemu pa trpas u njega sve svoje, neka se nadje. Putevi sve duzi, potrebe sve vece, zelje i snovi sve jasniji a kofer sve tezi i tezi. Teglis kroz zivot hladno i toplo vreme, sezonsko voce i povrce, stare i nove knjige, placene i neplacene racune, dovrsene i nedovrsene price i jos uvek po neki san i neku zelju. Ruke se istegle ali kofer kao da ti je prezime , sav vazan uvek je tu negde, mota se oko nogu.Dodje ti da ga sutnes i zavrljacis, ali kako kad je u njemu tvoj zivot.Tvoj spomenar, tvoji puteljci, rodjendani, tvoje price i tvoj herbarijum. Stisnes sve to nekako i premestis u manji, da ga lakse nosis, da ruke odmoris.

Zivot ide dalje, nekim svojim samo njemu znanim putevima, iz tunela nazires svetlost, a koferce sve manje i manje.
Samo po neko, da ne kazem odabran ali svakako veliki covek shvati da je-
najtuznije prazno a najteze tuzno koferce.

U sumrak sam

pod zvezdom rodjena,

prkosom zadojen,

sa carevog praga oterana

bez zlatnih kljuceva

i svilenog konca,

uspavana

bez jastuka

i uzdaha,

kraj kamena

i potoka

sa belim radama

rosu popila,

sa zmijama

kosulju skidala,

vetrovima telo davala,

u tebi oci utopila,

srca zapaljena

sagorena

sazezena

neljubljena,

sa ciganima umirala,

u jasminu dusu ostavila,

tamo podji i zastani,

poljubi me pa sahrani.

...I B og stvori coveka

na planeti Zemlji

da trazi i luta.

I Bog stvori zenu

na drugom kraju

da sanja i ceka.

A onda stvori zmiju

kao sudbinu

da spoji zenu i coveka.

Sad zmija luta

a Zemlja okrugla

i vise ne znas

ko je kome sudjen

i ko koga trazi

a ko ceka.

Gore nebo siroko i visoko

dole zemlja tvrda i duboka

ja u sredini nicija i bosa.

Misli mi se u glavi posvadjale

dusa truli i raspada se

a koza tesna, pretesna.

Ne mogu a da vam ne ispricam i ovo.

Elem ta ista moja prijateljica iz predhodne price je po profesiji frizerka i to dobra- i po izgledu a i kao majstor. Kad me pitaju ko me sisa ja kazem, Dobrila.Osisa one mene tako s vremena na vreme, po mojoj zelji, ali nekako mi uvek nesto fali.  Nije to bas to mada moze da prodje.

Jednom kad je trebalo da me osisa, kao uvek pita kako ja to zelim. Znajuci kako je bivalo predhodnih puta, resila sam da joj bas objasnim da ne bude zabune.

Evo ovako, pocnem ja, kad me budes sisala, ovo sa strane tako i tako, ispred tako i tako, a ovo pozadi da bude tako- sto znaci- da ovo sto ostane ne bude krace od onog sto si odsekla.

I normalno sledi zabezeknutost a onda valjanje po podu od smeha.

Ko razume, shvatice.

Bilo je to ovog leta, ne secam se bas datuma ali nevazno je.Dan lep, suncan,dusu dalo da se pije kafa na terasi.Dakle, moja prijateljica i ja,zapanjile se na stolicama, sa kafom u velikim soljama a na licima blagoteleci izraz.Uz kafu se obicno vodi razgovor o svemu i svacemu, tako da smo nas dve dosle do teme o zubima.

Ona-moja prijateljic: Mojoj Maji kad su se menjali zubi i nicali oni stalni ,jedan zub fali.

Ja: Kako fali?

Ona: Pa lepo, pratila sam kad su zubi rasli, lepo su popunili vilicu, nema praznine ali jedan fali i to prednji.

Ja: E tu ja skocim kao ,kao zaba na vrucoj plotni, ma sta ti znas, kao da si mogla da vidis kad zubi krenu da rastu (onako masovno-valjda sam to mislila) i jos obema rukama pokazem odozdo na gore - da docaram celu sliku.

Prvo smo se pogledale kao najljuci neprijatelji,a onda eksplozija. Od smeha naravno, bukvalno smo popadale na pod i ja sam se u......a, za nju ne znam ali suze su joj lile kao kisa.

Sta reci, Djole kad zamrsi, zamrsi ga do daske.

Ne guraj se toliko

u moju se dusu ne ulazi

tek tako,

olako.

Ako to zelis

moras imati srce veliko,

veliko kao decije srce, siroko

i oci zelene,zelene

i pune rose

a cipele ocisti od izdajstva

ili ih baci

pa neka su ti noge bose.

Moras imati ruke tople

toplije i od samog juga

i osmeh sirok kao nebo

i osmeh saren kao duga.

I moras imati jaku volju

kao dan sto je- pravednu

i dusu i od moje bolju

i dusu kao njiva -rodnu.